Ne podležu svi ekološkim taksama, ali one iznose od 5.000 do dva miliona dinara

Prihod od ekološkog poreza u Evropskoj uniji prošle godine bio je 299,9 milijardi evra, odnosno 2,2 odsto BDP-a, objavio je Zavod za statistiku EU (Eurostat).

„U prvoj godini u kojoj je nastupila korona kriza, 2020. godini, većina zemalja prijavila je značajno smanjenje poreza na energiju u poređenju sa 2019. godinom. Tipičan raspon smanjenja bio je između pet i 15 odsto. Porezi na životnu sredinu u EU činili su 5,4 procenta prihoda od poreza i socijalnih doprinosa lane. Ovaj udeo značajno je varirao među državama članicama EU“, navodi se u izveštaju Eurostata.

Tako su, kako se napominje, najveći udeo u EU imale Slovenija (12,3 odsto), Letonija (10,1 procenat), Bugarska (9,9 odsto) i Grčka (9,1 procenat), dok su Nemačka (4,1 odsto), Slovačka (četiri procenta) i Luksemburg (3,5 odsto) zabeležile najmanje udele.

Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, plaćanje eko takse u Srbiji postalo je obavezno za sva pravna lica, preduzetnike i udruženja, a primenjuje se od 7. decembra 2019. godine, dok je rok za podnošenje prijave 31. jul za svaku godinu za koju se podnosi prijava.

Način plaćanja eko takse, prikazano u dinarima na godišnjem nivou:

Iznos takse ne može da bude veći od 0,4 odsto prihoda ostvarenih u prethodnoj godini, što znači da se za prvu godinu poslovanja ne plaća ništa, jer je prihod u prethodnoj godini nula, ali u lokalnoj samoupravi ipak treba proveriti da li je neophodno da se u prvoj godini poslovanja podnese prijava, iako se neće plaćati ništa. Za podnošenje prijave potrebno je da se popuni Obrazac 1, koji može da se podnese i online, putem portala Lokalne poreske administracije (LPA) do 31. jula. 

Prijavu za eko taksu u Srbiji ne podnose korisnici budžetskih sredstava, stambene zgrade, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, crkve i verske zajednice, kao ni lica koja ostvaruju prihode od delatnosti koje nisu razvrstane u Uredbi o uticaju na životnu sredinu.

Rešenje o plaćanju eko takse dospeva poštom, dok se zaduženja mogu videti i na portalu LPA. Iznos eko takse određen je na godišnjem nivou, ali se može plaćati na 12 mesečnih rata. Takođe, visina takse bi trebalo da bude srazmerna danima kojima je određena firma obavljala delatnost.

Rok za plaćanje akontacija je do 15. u mesecu za prethodni mesec. Sa plaćanjem akontacija može da se nastavi i u narednoj godini, pošto se račun i poziv na broj ne menjaju, a može da se desi da se zaduženja nastave i pre podnošenja prijave za tekuću godinu. Za plaćanje eko takse koristi se šifra plaćanja 153 (za gotovinsko plaćanje), odnosno 253 (za bezgotovinsko plaćanje).

„Prema proceni Fiskalnog saveta, da bi se ispunili ciljevi u oblasti životne sredine, potrebno je godišnje povećati izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine za 1,2 do 1,4 odsto BDP-a, odnosno za oko 500 miliona evra. Ova sredstva nije moguće pokriti u celosti iz ekoloških taksi, ali su one svakako važan mehanizam za uspostavljanje održivog sistema finansiranja projekata u oblasti životne sredine“, objasnio je ranije za Biznis.rs šef jedinice za životnu sredinu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED, Slobodan Krstović.